Godina koju pratimo iznenadila nas je pandemijom civilizacijskih razmjera! Da li je u Vama izazvala strah ili oprez?
- Naravno da sam, kad se korona pojavila kod nas, bio jako zabrinut. Činjenica da se virus brzo širi i da je sve relativno kad je isti u pitanju, za posledicu ima da se kod čovjeka javi zabrinutost.
Kako su sati, dani i mjeseci karantina uticali na Vas? Šta je za Vas bio najveći korona izazov?
- Priznaću da je karantin na mene uticao veoma pozitivno. Živim na selu. Okružen prirodom. Onog trenutka kad je sve stalo i kad sam shvatio da se ne može nigdje, rekao sam sebi: „Slavko, iako su ovakve okolnosti, organizivaćeš dane na najljepši mogući način.” Dan je kretao treningom ispred kuće. Onda bih se bavio onim što najbolje znam da radim. Bavio sam se umjetnošću. Odlučio sam da krenem sa adaptacijom knjige „Soulfood” moje drage prijateljice i istaknute spisateljice
Žane Poliakov. Oduvijek sam maštao o tome da uradim monodramu. I sada, nekoliko mjeseci kasnije, želim da kažem da monodrama dobija oblik o kom sam maštao. Pored toga, bio sam dio mnogih onlajn projekata: Ministarstvo kulture Crne Gore, Evrovizija, BBC RADIO 1... Jako važni projekti kako za mene tako i za Crnu Goru.
Imali smo vremena na pretek za razonodu i opuštanje. Možete li izdvojiti korona film?
- Naravno. Film „Filomena” koji mi uvijek ogrije srce i dušu. Glavnu ulogu igra moja omiljena inostrana glumica
Džudi Denč.
Korona knjiga koja vas je vratila u neka ljepša vremena?
- Opet ću pomenuti knjigu moje drage Žane Poliakov. Knjiga „Soulfood”. Preporučujem je svima. Senzacionalni uvod u srećniji život. Posebno je sada potrebno da je ljudi pročitaju.
Uvijek u trenucima iščekivanja pjevušimo neku melodiju ili pjesmu, koja je Vaša korona pjesma?
- Uh, ima ih mnogo. Ali, ako treba da izdvojim neke onda su to „Somewhere over the rainbow” i „When I need you”.
Mnogo je bilo izazova za pojedinca da pokaže svoju humanost, da li je bilo takvih u vašem okruženju? Ko je korona ličnost za Vas?
- Naravno. Uvijek s velikim entuzijazmom odgovorim takvim izazovima. Za mene, ličnost u doba korona je moja sestra
Jovana Kalezić koja radi na Intenzivnoj jedinici Interne klinike u Podgorici. Ona je jedna od prvih koja je radila sa kovid pacijentima. Uh. Kakva je to borba bila tokom prvih mjeseci. To moje voljeno biće, iako jako uplašeno, uhvatilo se u koštac sa izazovom koji je značio spašavati ljudske živote. Jovana je satkana od naljepših materijala i kada sam, kao brat, došao u situaciju da gledam njene krizne momente (klonula bi duhom od zabrinutosti i iscrpljenosti) nije bilo prepreka da joj se nađem i da je ohrabrim bezrezervno. I to su trenuci kad shvatiš koliko je ljubav porodice neprcjenjiva. Pokazala se kao izuzetan medicinski radnik koji uživa poštovanje kako kolektiva tako i dobrog dijela građanstva. Ponosan sam na nju. Istinski!
Čemu ste se najviše uželjeli tokom lokdauna?
- Putovanjima. Godinu dana nisam nigdje putovao. Ali, ima jedna izreka - Strpljenje sveca, snaga diva.Biće ih, siguran sam. Sve će ovo proći.
Zbogom korona ili srećna Nova?
- Srećna Nova godina. Naravno! Zdravlja, ljubavi i sreće želim svim čitaocima dnevnih novina „DAN”.
A.Š.
Foto:Dimitrije Nedeljković
Komentari
Komentari se objavljuju sa zadrškom.
Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj neće biti objavljen.
Prijavite neprikladan komentar našem
MODERATORU.
Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem
Ombudsmanu.
